RAZVOJ BONSAIA

Razvoj bonsaia

 

Ljudi uzgajaju biljke u posudama hiljadama godina (začine, lekovito bilje, te bilje za ukras), zbog lepote cveta ili listova. Ali u Kini je, u doba Han dinastije (oko 200.g. prije Krista) stvoren novi koncept – kreiranje minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama, zvanih penjing. Jedna od mnogih legendi govori kako je debeli car smatrao putovanje zamornim, pa je naredio da se minijaturna kopija njegova carstva sagradi u dvorištu palate, kako bi s prozora spavaće sobe, mogao videti ceo svoj posed. Želeći sačuvati njegovu jedinstvenost, bilo je naređeno ako neko drugi pokuša napraviti nešto slično, da bude ubijen kao izdajnik. Bila ona istinita ili ne, jedno je sigurno, posedovanje minijaturnih pejzaža bilo je statusni simbol.
Najstariji pisani dokument o bonsaima pronađen je u grobnici princa Zhang Huai-a, koji je umro 706. g. za vreme dinastije Tang. Dve zidne slike u grobnici prikazuju sluge koje nose minijaturni pejzaž s kamenjem i biljkama u posudi lotosovog oblika. Penjing je bio cenjen tokom dinastije Song (960. -1279. g.), kada se je razvijao prema sofisticiranijem umetničkom obliku. Tada počinje i uzgajanje pojedinačnog stabla u bonsai posudi. Ti prvi primerci imali su debla izrezbarena tako da nalikuju na zmajeve i druge životinje. Zvali su se pun-sai.
Kroz 11. i 12. vek Kina je izvršila znatan kulturni uticaj na okolne zemlje, posebno Japan, preko umetnosti i filozofije. Za prenošenje bonsaia u Japan i širenje među japanskom aristokratijom, samurajima, najzaslužniji su Zen redovnici. Za njih je bonsai bio religiozni objekt „zelene stepenice koje vode na Nebo“, odnosno spona između ljudi i boga. U centru uzgajanja bonsaia je uspostavljanje ravnoteže između čoveka i prirode. Uzgajivač se posvećuje bonsaima, neguje u sebi kreativnost, te svake godine ispočetka proživljava kroz njih ritam izmene godišnjih doba. Sam uzgoj zahteva mnogo nege i pozornosti, ali kao nagradu donosi mirnoću uma, osećaj osveženja i unutrašnju smirenost. Tek u Muromachi eri u 14.veku bonsai se popularizuje i zajedno sa origamijem, ikebanom, suisekima i čajnom ceremonijom (Chado), postaje deo japanske kulture. U 18.veku bonsai je na svom vrhuncu i veoma je cenjen. Pojedine tehnike su se ritualizovale, a smeštaj grana i debla određen je strogim pravilima. Iz Japana bonsai se proširio na zapad krajem 19. veka. Izložbe bonsaia održane su u Parizu 1878., 1889., 1900., dok je prva velika održana u Londonu 1909.g. Bonsai danas nije samo privilegija više klase. Pretvorio se u poznatu i priznatu hortikulturnu umetnost širom sveta.

Drvo i posuda čine harmoničnu celinu u kojoj se oblik, boja i tekstura međusobno nadopunjuju. Nije dovoljno samo  posaditi drvo u posudu i sve ostalo prepustiti prirodi jer rezultat neće ličiti na drvo i brzo će uvenuti. Potrebno je u početku ukloniti sve suvišne grančice i dobijeni oblik održavati stalnim orezivanjem. Vremenom dobijate patuljasto drvo koje izgleda kao ono u prirodnoj veličini. Visina drveta može da varira: oko 15 cm – „baby“ bonsai, do 30 cm – „ko“ bonsai, do 60 cm – „chui“ bonsai i do 90 cm – „dai“ bonsai.

Za neke, bonsai je hobi, a za neke profesija. U svakom slučaju, dobro uzgojen bonsai uvijek izaziva divljenje, a vlasniku daje status umetnika.